Načelnik Rasinskog upravnog okruga, Dragutin Veljković, gostovao je u emisiji „Poligon“ Regionalne televizije Kruševac. Ovo je detaljniji izveštaj sa ovog gostovanja.
Fabrika vode u Majdevu
Tačno godinu dana je prošlo od prve inicijative koja je pokrenuta na Rasinskom upravnom okrugu i došli smo do krajnjeg cilja i realizacije tog ugovora. Za ovih 12 meseci bilo je mnogo zasedanja, usaglašavannja, ali je krajnji cilj pozitivan. Sada se kreće u realizaciju. Jedan od početaka je i izgradnja rezervora u Lipovcu i u Ćićevcu, znači izgradnja sekundarnog vodovoda od pojata prema Ćićevcu. Reč je o projektu koji finansira Evropska agencija za razvoj. To je jedna od najvećih investicija u Srbiji i za tu investiciju izdvojeno je 8.000.000 evra za sve opštine, uključujući i Kruševac. Osnovno je to da se sa 650 kubnih metara, koliko je sada projektovana fabrika vode u Majdevu, ta proizvodnja pri završetku tog projekta povećava na 1000 kubnih metara.
Zaštita jezera Ćelije
Na jednoj sednici saveta okruga pokrenuli smo inicijativu da se uđe u rešavanje zaštite jezera Ćelije i zaštitne zone jezera Ćelije. Vrlo je bitno povezati Ćelije i jezero Ćelije i zaštitnu zonu. Za 13 meseci smo dosta uradili po tom pitanju, tako da se trenutno čeka na potpis iz Agencije za prostorno planiranje Republike Srbije. Radi se o dokumentu koji treba da omogući da se raspiše tender i da se ide na izradu prostornog plana jezera Ćelije. Ovde bih naglasio prostornog plana predela izuzetnog oblika jezera Ćelije, zato što je drugi dokument upućen Zavodu za zaštitu prirode Srbije gde tražimo saglasnost da se jezero Ćelije i zaštitna zona proglasi predelom izuzetnoih oblika. Ovde je sve odrađeno samo se čeka na skupštinu opštine Brus, pošto istovremeno jezero Ćelije pripada i toj opštini. Dobili smo saglasnost da će do nove godine to biti usvojeno na skupštini Brus i nadam se da će ova dva dokumenta biti potpisana.
Kruševac nema vodoprivrednog inspektora
To je vrlo interesantna stvar da zadnjih pet godina Kruševac nema vodoprivrednog inspektora, a takođe od pre godinu dana ni inspektora za zaštitu zemljišta. Dve najbitnije inspekcijske službe mi u Rasinskom okrugu nemamo. Dobio sam ozbiljnu saglasnost od Ljiljane Anđelić, načelnice vodoprivrednog inspektora, koja je obećala da ćemo dobiti vodoprivrednog inspektora. Vodoprivreda Vojvodine se izdvojila iz sistema vodoprivrede Srbije, tako da sad Srbiji pripadaju dva vodoprivredna inspektora, a jedan od njiih pripada Rasinskom okrugu.
Regionalno upravljanje komunalnim čvrstim otpadom
Prva inicijativa je bila na sedamnaestoj sednici Saveta Rasinskog upravnog okruga. Na toj sednici smo doneli zajedničku inicijativu da krenemo u rešavanju problema upravljanja čvrstim komunalnim otpadom. Od tada smo imali pet prezentacija velikih svetskih kompanija tako da smo dobili kompletnu sliku koliko mogu da nam ponude. Jedna firma iz Mančestera, velika kompanija, ima najsavremeniji načim upravljanja čvrstim komunalnim otpadom. Međutim, došlo je do nesporazuma između posrednika koji je trebao da nas spoji sa tom firmom , tako da su oni odustali zbod toga što su se pojavile male količine tog otpada i njima nije bilo interesentno. Međutim, svi predsednici opština i gradonačelnik su u poslednje vreme zainteresovani da ipak tu firmu dovedemo i da ona izvrši prezentaciju kod nas u Kruševcu. Suština tehnologije upravljanja čvrstom komunalnim otpadom je odsustvo deponije. Sve se to događa na 3 hektara zemlje pod jednim krovom. To je jedna fabrika. Ovde se sve izručuje u tom prostoru, posle toga se taj otpad melje, tretira se vrelom parom, temperaturom od 200 stepeni, posle toga je sve čisto i nakon toga se ide na razvrstavanje obojenih metala, plastike, terolagure itd. Najbitnije je da na kraju ostaje tečna biomasa kao biogorivo. Od biogoriva se dobija električna energija ili para. To je postrojenje koje bi moglo da ima 16 megavata struje godišnje. Taj projekat bi koštao oko 100.000.000 evra, a finansirala bi mančesterska firma.
Novousvojeni zakoni
Doneta su tri nova zakona koja su sada bitna za ispekciju rada a to su Zakon o spečavanju zlostavljanja na radu, Zakon o ravnopravnosti polova i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Ta tri zakona su sada u primeni.
Snadbevenost mlekom
Postoji uredba o proizvodnji i prometu mleka. Ministarstvo za trgovinu i usluge je jednom uredbom definisalo svim proizvođačima mleka kako i u kojim količinama moraju da proizvedu mleko i mlečne prerađevine. 40% mora da bude pasterizovanog mleka za upotrebu, a 60% mora da se preradi u mlečne prerađevine. To je vrlo naporan posao, jer dosta mlekara ima u Rasinskom okrugu i tržišne inspekcije su primorane da mnogo tih objekata obiđu i da ih provere. U okrugu ima dovoljnih količina mleka.
Ocena privrednog ambijenta na nivou Rasinskog okruga
Situacija od pre godinu dana se nije mnogo promenila. Ono što se najviše očekuje to su nove investicije koje bi otvorile nova radna mesta da bi se veliki broj ljudi u Rasinskom okrugu zaposlilo. Imamo „14 oktobar“ koji je u nekim mirnim vodama za sada, proizvodnju koju sada ima i subvencije koje dobija od države.
Što se tiče Trajala, to je firma koju je kupila privatna bugarska firma. Menadžment Tajala se trudi maksimalno da se pokrene proizvodnja i da Trajalu omogući jedan normalni život. Svih pet fabrika koliko ima Trajal u ovom trenutku rade.
Danas je održan satanak u Gradskoj Upravi što setiče HI „Župa“. Na sastanku su prisustvovali ljudi iz Agencije za privatizaciju, sindikalno rukovodstvo, rukovodstvo HI „Župe“, gradsko rukovodstvo. Jedan ukupan zaključak tog sastanka je bio da „Župa“ mora da krene malo brže u rekonstruktuiranje i povećavanje proizvodnje. Župa bez pomoći države teško da može da uspešno nastavi svoj rad. Imamo još jednu firmu gde je raskinuta privatizacija a to je „Savremeni dom“. U toj firmi je formiran Upravni odbor i danas je u Kruševcu bio jedan potencijalni kupac „Savremenog doma“, a to je čovek našeg porekla iz Kanade. Čak sam saznao da se i za Župu pojavljuju neki potencijalni kupci, ali na žalost nisu strateški patrneri. Moje lično mišljenje je da to nije povoljno za Župu, jer nju treba prodati nekom strateškom partneru.
Najveća smetnja u ovom trenutku u Kruševcu je nedostatak zemlje koja može da se ponudi potencijalnim investitorima. IMK „14 OKTOBAR“ će ustupiti opštini Kruševac 5,5 hektara zemlje, to je negde u produžetku gde se pravi nova carina. Župa nudi 4,5 hektara zemlje i Upravnu zgradu za neke potencijalne investitore, a „Savremeni dom“ lokalnoj samoupravi duguje 7-8 hektara zemlje, tako da bi smo dobili jednu ozbiljnu količinu zemlje za potencijalne investitore. U Gradskoj Upravi je izdat zadatak da se vidi na koji način potencijalnim investitorima može da se olakša njihov dolazak u Kruševac. Krajnje je vreme da investitori dođu u naš grad.
Postoje dve stvari koje trenutno mogu da iznesem. Radi se o dva stanara Biznis inkubatora. Jedan stanar je tu otprilike dva meseca. To je naš čovek koji radi u Švajcarskoj koji je došao u Kruševac da bi otvorio novu fabriku koja će se baviti proizvodnjom prečistača izduvnih gasova za dizel motore. Tiče se dizel motora za sve moguće mobilna vozila, a to su kamioni, autobusi, vozovi, brodovi i za stacionarna postrojenja. To je patentiran proizvod u Švajcarskoj, ali kada se radi u Srbiji bio mnogo jeftiniji i izvozio bi se kao srpski proizvod. Investicija bi bila vredna preko 2.000.000 evra. Počeli smo da skupljamo dokumentaciju za izgradnju hale. To će biti lokacija u Koševima i očekuje se da naredne godine do aprila, maja meseca počne sa proizvodnjom. Po tom biznis planu trebalo bi da se zaposli 170 radnika. Pored proizvodnje filtera za izduvne gasove paralelno bi počeli i sa proizvodnjom staklenika za organsku hranu sa posebnom tehnologijom. Druga stvar je još jedan stanar BIC-a koji se bavi proizvodnjom srebrne vode. On će početi sa proizvodnjom srebrne vode za svetsko tržište i ima u planu da zaposli 30 radnika.
Mogućnost da investitori dođu u druge gradove u okrugu
Svuda je situacija slična kao u gradu Kruševcu. Brus bih izdvojio zato što je on jedno od najvećih investicionih gradilišta po pitanju turizma u Srbiji, a možda i šire. Na proleće će početi preko 100.000.000 evra investicija. Pomenuću samo da se na Jarmu radi kompleks od 24 etno naselja, koji treba da ima 19.500 kvadrata efektivne površine. To prelepo izgleda i kada se bude završilo biće u stilu starog srednjevekovnog srpskog naselja. Biće tu garažnog mesta pod zemljom za 200 vozila. Belgijanci na proleće kreću sa Srebrncem. U pitanju je 13 hektara zemlje za turističko naselje. izdvojio bih i Brzeće, gde su napravljene nove ski staze.
Centar za stručno osposobljavanje zaposlenih u prosveti
Taj centar je pokazao izvanredne rezultate. Dobili smo jedan prostor od bivše zgrade Jastrebca, koji je jedan od najlepših trenutno u gradu. Svakog vikenda se održavaju seminari. Izdvojio bih i podatak da je na sednici Saveta okruga donešena odluka da se obezbedi prostor za Trgovinski sud. Prostor za Trgovinski sud je završen, ali je kočnica u Ministarstvu pravde i u Kraljevu u Privrednom sudu.
Ravnomerni razvoj (Regionalizacija)
Sva ova naša priča ima jednu sumornost iz jednog razloga što nemamo novca. Svi kritikuju da nemamo dobre puteve, trotoare, uređene parkove itd, Kruševac bi otkupio zemlju za investitore, ali nema para. Svi putevi tog lošeg finansiranja su u Beogradu. Sva sredstva se slivaju u Beograd a Beograd je jedno ogromno gradilište. Da bi se Srbija regionalno razvila, da bih svaki region mogao o sebi da odlučuje. Ali, regionalizacija ne može da ide sama po sebi, nju mora da prati i decentralizacija.
Planovi za narednu godinu, razvoj Rasinskog okruga
Predviđena su tri nivoa vlasti: centralni, regionalni i lokalni. U Evropskoj uniji nisu izbrisani okruzi, ili oblasti kako ih oni nazivaju, samo su im se promenile uloge. Nisu više vezani za državno ministarstvo nego za regionalno ministarstvo.
Infrastrukturne investicije
Na proleće će početi sa izgradnjom autoputa Pojate-Preljina. Početak radova će biti u Koševima, prema Pojatu. Taj autoput će biti od strateškog značaja, možda i najvažnija infrastrukturna investicija za Rasinski okrug. Radovi su već počeli i na Aerodrumu „Rosulje“.
