Начелник Расинског управног округа, Драгутин Вељковић, гостовао је у емисији „Полигон“ Регионалне телевизије Крушевац. Ово је детаљнији извештај са овог гостовања.
Фабрика воде у Мајдеву
Тачно годину дана је прошло од прве иницијативе која је покренута на Расинском управном округу и дошли смо до крајњег циља и реализације тог уговора. За ових 12 месеци било је много заседања, усаглашаванња, али је крајњи циљ позитиван. Сада се креће у реализацију. Један од почетака је и изградња резервора у Липовцу и у Ћићевцу, значи изградња секундарног водовода од појата према Ћићевцу. Реч је о пројекту који финансира Европска агенција за развој. То је једна од највећих инвестиција у Србији и за ту инвестицију издвојено је 8.000.000 евра за све општине, укључујући и Крушевац. Основно је то да се са 650 кубних метара, колико је сада пројектована фабрика воде у Мајдеву, та производња при завршетку тог пројекта повећава на 1000 кубних метара.
Заштита језера Ћелије
На једној седници савета округа покренули смо иницијативу да се уђе у решавање заштите језера Ћелије и заштитне зоне језера Ћелије. Врло је битно повезати Ћелије и језеро Ћелије и заштитну зону. За 13 месеци смо доста урадили по том питању, тако да се тренутно чека на потпис из Агенције за просторно планирање Републике Србије. Ради се о документу који треба да омогући да се распише тендер и да се иде на израду просторног плана језера Ћелије. Овде бих нагласио просторног плана предела изузетног облика језера Ћелије, зато што је други документ упућен Заводу за заштиту природе Србије где тражимо сагласност да се језеро Ћелије и заштитна зона прогласи пределом изузетноих облика. Овде је све одрађено само се чека на скупштину општине Брус, пошто истовремено језеро Ћелије припада и тој општини. Добили смо сагласност да ће до нове године то бити усвојено на скупштини Брус и надам се да ће ова два документа бити потписана.
Крушевац нема водопривредног инспектора
То је врло интересантна ствар да задњих пет година Крушевац нема водопривредног инспектора, а такође од пре годину дана ни инспектора за заштиту земљишта. Две најбитније инспекцијске службе ми у Расинском округу немамо. Добио сам озбиљну сагласност од Љиљане Анђелић, начелнице водопривредног инспектора, која је обећала да ћемо добити водопривредног инспектора. Водопривреда Војводине се издвојила из система водопривреде Србије, тако да сад Србији припадају два водопривредна инспектора, а један од њиих припада Расинском округу.
Регионално управљање комуналним чврстим отпадом
Прва иницијатива је била на седамнаестој седници Савета Расинског управног округа. На тој седници смо донели заједничку иницијативу да кренемо у решавању проблема управљања чврстим комуналним отпадом. Од тада смо имали пет презентација великих светских компанија тако да смо добили комплетну слику колико могу да нам понуде. Једна фирма из Манчестера, велика компанија, има најсавременији начим управљања чврстим комуналним отпадом. Међутим, дошло је до неспоразума између посредника који је требао да нас споји са том фирмом , тако да су они одустали збод тога што су се појавиле мале количине тог отпада и њима није било интересентно. Међутим, сви председници општина и градоначелник су у последње време заинтересовани да ипак ту фирму доведемо и да она изврши презентацију код нас у Крушевцу. Суштина технологије управљања чврстом комуналним отпадом је одсуство депоније. Све се то догађа на 3 хектара земље под једним кровом. То је једна фабрика. Овде се све изручује у том простору, после тога се тај отпад меље, третира се врелом паром, температуром од 200 степени, после тога је све чисто и након тога се иде на разврставање обојених метала, пластике, теролагуре итд. Најбитније је да на крају остаје течна биомаса као биогориво. Од биогорива се добија електрична енергија или пара. То је постројење које би могло да има 16 мегавата струје годишње. Тај пројекат би коштао око 100.000.000 евра, а финансирала би манчестерска фирма.
Новоусвојени закони
Донета су три нова закона која су сада битна за испекцију рада а то су Закон о спечавању злостављања на раду, Закон о равноправности полова и Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму. Та три закона су сада у примени.
Снадбевеност млеком
Постоји уредба о производњи и промету млека. Министарство за трговину и услуге је једном уредбом дефинисало свим произвођачима млека како и у којим количинама морају да произведу млеко и млечне прерађевине. 40% мора да буде пастеризованог млека за употребу, а 60% мора да се преради у млечне прерађевине. То је врло напоран посао, јер доста млекара има у Расинском округу и тржишне инспекције су приморане да много тих објеката обиђу и да их провере. У округу има довољних количина млека.
Оцена привредног амбијента на нивоу Расинског округа
Ситуација од пре годину дана се није много променила. Оно што се највише очекује то су нове инвестиције које би отвориле нова радна места да би се велики број људи у Расинском округу запослило. Имамо „14 октобар“ који је у неким мирним водама за сада, производњу коју сада има и субвенције које добија од државе.
Што се тиче Трајала, то је фирма коју је купила приватна бугарска фирма. Менаџмент Тајала се труди максимално да се покрене производња и да Трајалу омогући један нормални живот. Свих пет фабрика колико има Трајал у овом тренутку раде.
Данас је одржан сатанак у Градској Управи што сетиче ХИ „Жупа“. На састанку су присуствовали људи из Агенције за приватизацију, синдикално руководство, руководство ХИ „Жупе“, градско руководство. Један укупан закључак тог састанка је био да „Жупа“ мора да крене мало брже у реконструктуирање и повећавање производње. Жупа без помоћи државе тешко да може да успешно настави свој рад. Имамо још једну фирму где је раскинута приватизација а то је „Савремени дом“. У тој фирми је формиран Управни одбор и данас је у Крушевцу био један потенцијални купац „Савременог дома“, а то је човек нашег порекла из Канаде. Чак сам сазнао да се и за Жупу појављују неки потенцијални купци, али на жалост нису стратешки патрнери. Моје лично мишљење је да то није повољно за Жупу, јер њу треба продати неком стратешком партнеру.
Највећа сметња у овом тренутку у Крушевцу је недостатак земље која може да се понуди потенцијалним инвеститорима. ИМК „14 ОКТОБАР“ ће уступити општини Крушевац 5,5 хектара земље, то је негде у продужетку где се прави нова царина. Жупа нуди 4,5 хектара земље и Управну зграду за неке потенцијалне инвеститоре, а „Савремени дом“ локалној самоуправи дугује 7-8 хектара земље, тако да би смо добили једну озбиљну количину земље за потенцијалне инвеститоре. У Градској Управи је издат задатак да се види на који начин потенцијалним инвеститорима може да се олакша њихов долазак у Крушевац. Крајње је време да инвеститори дођу у наш град.
Постоје две ствари које тренутно могу да изнесем. Ради се о два станара Бизнис инкубатора. Један станар је ту отприлике два месеца. То је наш човек који ради у Швајцарској који је дошао у Крушевац да би отворио нову фабрику која ће се бавити производњом пречистача издувних гасова за дизел моторе. Тиче се дизел мотора за све могуће мобилна возила, а то су камиони, аутобуси, возови, бродови и за стационарна постројења. То је патентиран производ у Швајцарској, али када се ради у Србији био много јефтинији и извозио би се као српски производ. Инвестиција би била вредна преко 2.000.000 евра. Почели смо да скупљамо документацију за изградњу хале. То ће бити локација у Кошевима и очекује се да наредне године до априла, маја месеца почне са производњом. По том бизнис плану требало би да се запосли 170 радника. Поред производње филтера за издувне гасове паралелно би почели и са производњом стакленика за органску храну са посебном технологијом. Друга ствар је још један станар БИЦ-а који се бави производњом сребрне воде. Он ће почети са производњом сребрне воде за светско тржиште и има у плану да запосли 30 радника.
Могућност да инвеститори дођу у друге градове у округу
Свуда је ситуација слична као у граду Крушевцу. Брус бих издвојио зато што је он једно од највећих инвестиционих градилишта по питању туризма у Србији, а можда и шире. На пролеће ће почети преко 100.000.000 евра инвестиција. Поменућу само да се на Јарму ради комплекс од 24 етно насеља, који треба да има 19.500 квадрата ефективне површине. То прелепо изгледа и када се буде завршило биће у стилу старог средњевековног српског насеља. Биће ту гаражног места под земљом за 200 возила. Белгијанци на пролеће крећу са Сребрнцем. У питању је 13 хектара земље за туристичко насеље. издвојио бих и Брзеће, где су направљене нове ски стазе.
Центар за стручно оспособљавање запослених у просвети
Тај центар је показао изванредне резултате. Добили смо један простор од бивше зграде Јастребца, који је један од најлепших тренутно у граду. Сваког викенда се одржавају семинари. Издвојио бих и податак да је на седници Савета округа донешена одлука да се обезбеди простор за Трговински суд. Простор за Трговински суд је завршен, али је кочница у Министарству правде и у Краљеву у Привредном суду.
Равномерни развој (Регионализација)
Сва ова наша прича има једну суморност из једног разлога што немамо новца. Сви критикују да немамо добре путеве, тротоаре, уређене паркове итд, Крушевац би откупио земљу за инвеститоре, али нема пара. Сви путеви тог лошег финансирања су у Београду. Сва средства се сливају у Београд а Београд је једно огромно градилиште. Да би се Србија регионално развила, да бих сваки регион могао о себи да одлучује. Али, регионализација не може да иде сама по себи, њу мора да прати и децентрализација.
Планови за наредну годину, развој Расинског округа
Предвиђена су три нивоа власти: централни, регионални и локални. У Европској унији нису избрисани окрузи, или области како их они називају, само су им се промениле улоге. Нису више везани за државно министарство него за регионално министарство.
Инфраструктурне инвестиције
На пролеће ће почети са изградњом аутопута Појате-Прељина. Почетак радова ће бити у Кошевима, према Појату. Тај аутопут ће бити од стратешког значаја, можда и најважнија инфраструктурна инвестиција за Расински округ. Радови су већ почели и на Аеродруму „Росуље“.
