1. Позиција начелникa округа са аспекта економске кризе и најављених мера Владе чији је он експонент.
-Положај начелника округа јасно је дефинисан Законом о државној управи и одраз је деконцентрације државних послова. Пре свега, начелник округа, као и сваки државни службеник, спроводи политику Владе. Округ је, такође и „тачка везивања“ централне и локалних власти, али и место са којег се најнепосредније види и пружа повратна информација о ефектима одређених Владиних мера. Формални положај невезан је за време у којем обављате дужност. И моји претходници фунцију начелника су обављали у специфичним, чак ратним условима. На објективне околности не можете утицати, али имате дужност да пружите максимум. Наравно да, свестан тежине актуелне кризе, ову дужност обављам са највећим степеном одговорности, те пратим и спроводим све закључке које је Влада донела, а односе се на ублажавање последица.
2. Како функционише Савет округа и који су проблеми у Којима можете помоћи.
За ово кратко време одржане су две седнице Савета округа и више незваничних састанака. Утисак је да су сви председници општина и градоначелник Града Крушевца, не само свесни својих законских дужности према Савету, већ и чињенице да је Савет место агрегације локалних интереса у заједничке, регионалне. Својим учешћем и активним радом свакако доприносе угледу овог тела зато свака иницијатива има већу „специфичну тежину“. У раду Савета влада принцип концензуса и једногласности и примат заједничких интереса изнад политичких. Само на претходној седници Савет је усвојио више од 5 закључака од значаја за читав Округ, чија је реализација у току.
У погледу другог дела вашег питања, наравно да постоје проблеми локалних заједница код којих начелник, наравно у границама овлашћења може и хоће да помогне. То може да буде примера ради, помоћ у решавању проблема напајања струјом „нашег“ Бруског дела Копаоника или помоћ у циљу обезбеђења дела финансијских средстава општини Варварин, ради спровођења пројекта водоснабдевања. Дакле, почев од оних, наизглед ситних, као што је изградња изгралишта, све до учешћа у пројектима чија реализација траје дуже од мандата једног начелника. Ово је случај са пројектом изградње регионалног водовода или пројекта управљања чврстим отпадом.
У сваком случају читаоци треба да знају, а ја сам се лично уверио, да се записници са Савета веома пажљиво анализирају у министарствима.
3. Има ли нових момената у вези са доласком инвеститора и где је ту улога начелника округа.
На једној од претходних конференција за новинаре, побројао сам најаву неколико веома значајних инвестиција што свакако значи ако се посматра кроз призму највеће светске финансијске кризе која већ тресе нашу земљу. Подсетићу вас на инвестицију на локацији бившег „22 јула“ где је фирма „terca investicije“ привела крају припреме за изградњу комплекса од 5000 метара квадратних са пратећим садржајима и која треба да запосли око 150 радника.
Направљен је контакт са новим власником „Прототипа ИМК 14 октобар“ ради обезбеђења земљишта за изградњу “ Мег Доналдса“ који би употпунио амбијент око мега маркета и тржног центра. Што се тиче сарадње “ mobikoma“ i „lam korporacije“ за изградњу заједничке фабрике зидних камених облога за асфалтирање 700 м пута до објекта “ lam korporacije“ у Дирекцији за урбанизам и изградњу веома убрзано раде на изради пројектне документације. За фабрику воћних концентрата „Варварин воће“ власника „Вулић Вулић“ одобрена су средства из министарства за економију и регионални развој за израду канализационог колектора и у току је реализација.Пуштање фабрике у рад најављено је за крај јуна. У Сребренцу, почетак земљаних радова је у мају а за највећи инфраструктурни проблем – довођење квалитетне електричне енергије направљени су прелиминарни договори. Очекује се састанак Округа, „електроистока“ и представника Бруске општине са техничком екипом електромрежа Србије. Да вас подсетим, ради се о изградњи хотлског комплекса од 2500 лежаја са свим пратећим садржајима, инвеститор је из Белгије, вредност инвестиције је 150.000.000 еура. На крају износим уверење да је дужност свих носилаца јавних функција, поготово данас, да учестују у стварању позитивне инвестиционе климе кроз представљање развојних потенцијала и предности и предности овог подручја.
4. Да ли у буџету округа има простора за штедњу и шта је са бројем запослених.
„Наравно, одмах по ступању на дужност, приступио сам изради плана уштеда и овај дукумент је увелико оперативан. У првом тромесечју остварење буџета је на нивоу од 72 процената од пројектованог износа, те сматрам да спремни чекамо ребаланс. Примера ради, само једна мера штедње, а ради се о забрани одлазних позива ка мобилним оператерима, доноси месечну уштеду од две бруто зараде административног радника. Простора за уштеде има још и прави ефекти предузетих мера очекују се од месеца јуна.
У погледу организације и броја запослених, расински округ покрива укупно 75 инспектора а Стручна служба која обавља заједничке канцеларијске, правне и економске послове броји 9 извршилаца. Имајући у виду број запослених у другим окрузима, извештаје органа који су вршили надзор над радом, личног сам мишљења да је број извршилаца оптималан. У сваком случају у министарствима па и у расинском округу следи израда функционалне анализе и израда програма рационализације, сходно закључку Владе.
5. Како функционишу инспекцијске службе, има ли из довољно и са којим проблемима се суочавају.
Део одговора, у погледу броја и функционисања садржан је у одговору на претходно питање. Наравно, осећа се недостатак водопривредног инспектора кога расински округ још увек нема.
Са начелницима инспекцијсих служби редовно се одржавају колегијуми, на којима се разматрају и решавају текући проблеми. Највећи проблем је недовољна техничка опремљеност.
Инспектори обављају тежак и незахвалан посао. Сматрам да у свести становништва још увек није изграђена представа о значају ових служби за саме грађане. Ово нарочито у делу надзора над здравственом исправношћу намирница, санитарном, безбедности на раду, али и других видова инспекцијског надзора. Из ових разлога уведена је пракса да ове Службе, кроз редовне конференције за новинаре, презентују квантитет и квалитет свога рада.Све у циљу приближавања државних органа грађанима.
6. На који начин начелник може скренути пажњу министарстава на потребе локалних заједница. Неки од конкретних примера.
-Ако било која локална заједница укаже на неку потребу која се може решити једино преко одређених министарстава, ми из округа, о чему је већ било речи, успостављамо потребне контакте и неретко се иде и до ресорног министарства.
Примера има више: фондови за развој пољопривреде, „Спринг фестивал“ организација републичког такмичења села у Бошњану, решавање проблема око котла за спаљивање у „Вино Жупи“. Ипак најкрупнији проблеми локалних заједница решавају се посредством Савета управног округа.
7. Шта су планови за наредни период.
-Пре свега реализација закључака које је Савет донео на својим седницама. Овде пре свега мислим на формирање одељења трговниског суда у Крушевцу, као искорак ка спровођењу стратегије реформе правосудног система. Такође и на формирње регионалне развојне канцеларије, као искорак ка спровођењу стратегије равномерног регионалног развоја. Али друге закључке, компактибилне за стратегијама Владе републике Србије и наравно окончање започетих инвестиција.
Ово како би спремни дочекали моменат када Република добије статус кандитата за пријем у чланство у ЕУ, што је пут који смо недвосмислено изабрали.У раду Округа, планирамо још рационалнији и ефикаснији рад и приближавање управе корисницима.
Предстоји нам тежак период, али сам оптимиста и у уверењу да ћемо солидарно и кроз партнерски социјални дијалог превазићи тешкоће.
ДРАГУТИН ВЕЉКОВИЋ
