1. Pozicija načelnika okruga sa aspekta ekonomske krize i najavljenih mera Vlade čiji je on eksponent.
-Položaj načelnika okruga jasno je definisan Zakonom o državnoj upravi i odraz je dekoncentracije državnih poslova. Pre svega, načelnik okruga, kao i svaki državni službenik, sprovodi politiku Vlade. Okrug je, takođe i „tačka vezivanja“ centralne i lokalnih vlasti, ali i mesto sa kojeg se najneposrednije vidi i pruža povratna informacija o efektima određenih Vladinih mera. Formalni položaj nevezan je za vreme u kojem obavljate dužnost. I moji prethodnici funciju načelnika su obavljali u specifičnim, čak ratnim uslovima. Na objektivne okolnosti ne možete uticati, ali imate dužnost da pružite maksimum. Naravno da, svestan težine aktuelne krize, ovu dužnost obavljam sa najvećim stepenom odgovornosti, te pratim i sprovodim sve zaključke koje je Vlada donela, a odnose se na ublažavanje posledica.
2. Kako funkcioniše Savet okruga i koji su problemi u Kojima možete pomoći.
Za ovo kratko vreme održane su dve sednice Saveta okruga i više nezvaničnih sastanaka. Utisak je da su svi predsednici opština i gradonačelnik Grada Kruševca, ne samo svesni svojih zakonskih dužnosti prema Savetu, već i činjenice da je Savet mesto agregacije lokalnih interesa u zajedničke, regionalne. Svojim učešćem i aktivnim radom svakako doprinose ugledu ovog tela zato svaka inicijativa ima veću „specifičnu težinu“. U radu Saveta vlada princip koncenzusa i jednoglasnosti i primat zajedničkih interesa iznad političkih. Samo na prethodnoj sednici Savet je usvojio više od 5 zaključaka od značaja za čitav Okrug, čija je realizacija u toku.
U pogledu drugog dela vašeg pitanja, naravno da postoje problemi lokalnih zajednica kod kojih načelnik, naravno u granicama ovlašćenja može i hoće da pomogne. To može da bude primera radi, pomoć u rešavanju problema napajanja strujom „našeg“ Bruskog dela Kopaonika ili pomoć u cilju obezbeđenja dela finansijskih sredstava opštini Varvarin, radi sprovođenja projekta vodosnabdevanja. Dakle, počev od onih, naizgled sitnih, kao što je izgradnja izgrališta, sve do učešća u projektima čija realizacija traje duže od mandata jednog načelnika. Ovo je slučaj sa projektom izgradnje regionalnog vodovoda ili projekta upravljanja čvrstim otpadom.
U svakom slučaju čitaoci treba da znaju, a ja sam se lično uverio, da se zapisnici sa Saveta veoma pažljivo analiziraju u ministarstvima.
3. Ima li novih momenata u vezi sa dolaskom investitora i gde je tu uloga načelnika okruga.
Na jednoj od prethodnih konferencija za novinare, pobrojao sam najavu nekoliko veoma značajnih investicija što svakako znači ako se posmatra kroz prizmu najveće svetske finansijske krize koja već trese našu zemlju. Podsetiću vas na investiciju na lokaciji bivšeg „22 jula“ gde je firma „terca investicije“ privela kraju pripreme za izgradnju kompleksa od 5000 metara kvadratnih sa pratećim sadržajima i koja treba da zaposli oko 150 radnika.
Napravljen je kontakt sa novim vlasnikom „Prototipa IMK 14 oktobar“ radi obezbeđenja zemljišta za izgradnju “ Meg Donaldsa“ koji bi upotpunio ambijent oko mega marketa i tržnog centra. Što se tiče saradnje “ mobikoma“ i „lam korporacije“ za izgradnju zajedničke fabrike zidnih kamenih obloga za asfaltiranje 700 m puta do objekta “ lam korporacije“ u Direkciji za urbanizam i izgradnju veoma ubrzano rade na izradi projektne dokumentacije. Za fabriku voćnih koncentrata „Varvarin voće“ vlasnika „Vulić Vulić“ odobrena su sredstva iz ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj za izradu kanalizacionog kolektora i u toku je realizacija.Puštanje fabrike u rad najavljeno je za kraj juna. U Srebrencu, početak zemljanih radova je u maju a za najveći infrastrukturni problem – dovođenje kvalitetne električne energije napravljeni su preliminarni dogovori. Očekuje se sastanak Okruga, „elektroistoka“ i predstavnika Bruske opštine sa tehničkom ekipom elektromreža Srbije. Da vas podsetim, radi se o izgradnji hotlskog kompleksa od 2500 ležaja sa svim pratećim sadržajima, investitor je iz Belgije, vrednost investicije je 150.000.000 eura. Na kraju iznosim uverenje da je dužnost svih nosilaca javnih funkcija, pogotovo danas, da učestuju u stvaranju pozitivne investicione klime kroz predstavljanje razvojnih potencijala i prednosti i prednosti ovog područja.
4. Da li u budžetu okruga ima prostora za štednju i šta je sa brojem zaposlenih.
„Naravno, odmah po stupanju na dužnost, pristupio sam izradi plana ušteda i ovaj dukument je uveliko operativan. U prvom tromesečju ostvarenje budžeta je na nivou od 72 procenata od projektovanog iznosa, te smatram da spremni čekamo rebalans. Primera radi, samo jedna mera štednje, a radi se o zabrani odlaznih poziva ka mobilnim operaterima, donosi mesečnu uštedu od dve bruto zarade administrativnog radnika. Prostora za uštede ima još i pravi efekti preduzetih mera očekuju se od meseca juna.
U pogledu organizacije i broja zaposlenih, rasinski okrug pokriva ukupno 75 inspektora a Stručna služba koja obavlja zajedničke kancelarijske, pravne i ekonomske poslove broji 9 izvršilaca. Imajući u vidu broj zaposlenih u drugim okruzima, izveštaje organa koji su vršili nadzor nad radom, ličnog sam mišljenja da je broj izvršilaca optimalan. U svakom slučaju u ministarstvima pa i u rasinskom okrugu sledi izrada funkcionalne analize i izrada programa racionalizacije, shodno zaključku Vlade.
5. Kako funkcionišu inspekcijske službe, ima li iz dovoljno i sa kojim problemima se suočavaju.
Deo odgovora, u pogledu broja i funkcionisanja sadržan je u odgovoru na prethodno pitanje. Naravno, oseća se nedostatak vodoprivrednog inspektora koga rasinski okrug još uvek nema.
Sa načelnicima inspekcijsih službi redovno se održavaju kolegijumi, na kojima se razmatraju i rešavaju tekući problemi. Najveći problem je nedovoljna tehnička opremljenost.
Inspektori obavljaju težak i nezahvalan posao. Smatram da u svesti stanovništva još uvek nije izgrađena predstava o značaju ovih službi za same građane. Ovo naročito u delu nadzora nad zdravstvenom ispravnošću namirnica, sanitarnom, bezbednosti na radu, ali i drugih vidova inspekcijskog nadzora. Iz ovih razloga uvedena je praksa da ove Službe, kroz redovne konferencije za novinare, prezentuju kvantitet i kvalitet svoga rada.Sve u cilju približavanja državnih organa građanima.
6. Na koji način načelnik može skrenuti pažnju ministarstava na potrebe lokalnih zajednica. Neki od konkretnih primera.
-Ako bilo koja lokalna zajednica ukaže na neku potrebu koja se može rešiti jedino preko određenih ministarstava, mi iz okruga, o čemu je već bilo reči, uspostavljamo potrebne kontakte i neretko se ide i do resornog ministarstva.
Primera ima više: fondovi za razvoj poljoprivrede, „Spring festival“ organizacija republičkog takmičenja sela u Bošnjanu, rešavanje problema oko kotla za spaljivanje u „Vino Župi“. Ipak najkrupniji problemi lokalnih zajednica rešavaju se posredstvom Saveta upravnog okruga.
7. Šta su planovi za naredni period.
-Pre svega realizacija zaključaka koje je Savet doneo na svojim sednicama. Ovde pre svega mislim na formiranje odeljenja trgovniskog suda u Kruševcu, kao iskorak ka sprovođenju strategije reforme pravosudnog sistema. Takođe i na formirnje regionalne razvojne kancelarije, kao iskorak ka sprovođenju strategije ravnomernog regionalnog razvoja. Ali druge zaključke, kompaktibilne za strategijama Vlade republike Srbije i naravno okončanje započetih investicija.
Ovo kako bi spremni dočekali momenat kada Republika dobije status kanditata za prijem u članstvo u EU, što je put koji smo nedvosmisleno izabrali.U radu Okruga, planiramo još racionalniji i efikasniji rad i približavanje uprave korisnicima.
Predstoji nam težak period, ali sam optimista i u uverenju da ćemo solidarno i kroz partnerski socijalni dijalog prevazići teškoće.
DRAGUTIN VELjKOVIĆ
